glagoly

principy grammatiky priložnikov

  1. Sut samo tri neredni glagoly: byti (to be), iti (to go), jasti (to eat).

  2. Novosloviensky jezyk imaje samo dva vzora glagolov suštego vremene (tv'rdy vzor -e- i mekky vzor -i-).

  3. Koren glagola v formah suštego vremene može byti različny ot infinitivnego vremene. Ače li jest različny, jest mekčejšy ili d'lžejšy.
    napr. dielati ~ dielaj-u (d'lžejšy koren) ili pisati ~ piš-u (mekčejšy koren) ili slyš-eti ~ slyš-u (rovny koren)

  4. Novosloviensky jezyk imaje samo jedin univerzalny vzor glagolov prošlego vremene, ktory bere koren i samoglasny iz infinitiva (vzor -l, -še).
    napr. diel-a-ti ~ diel-a-l, diel-a-še, ...

  5. Novosloviensky jezyk imaje symmetrije:

    • Samoglasnika -u- medžu zakončenijem 1.lic.singulara i 3.lic.plurala i sučnim aktivnim participijem.
      napr. dielaju ~ dielajut ~ dielajuči, pišu ~ pišut ~ pišučy, ...

    • Vsi sučni formy (indikativ, sučni participija i takože imperativ) imajut rovny koren i respektirujut ili -e- vzor ili -i- vzor.
      napr. dielaj-u, dielaj-eš, dielaj-uči, dielaj-emy, ..., dielaj!

    • Samoglasnik v vsih zakončenijah prošlego vremene i prošlih participijev jest rovny s samoglasnim iz infinitiva. Infinitiv i vsi prošli formy imajut rovny koren.
      napr. slyš-e-ti, slyš-e-l, slyš-e-h, slyš-e-še, slyš-e-hu, ..., slyš-e-šy, slyš-e-ny, ...

  6. Novosloviensky jezyk imaje tri eufonijske pravila:

    • Prošli pasivni participija u d‘lgih glagolov na -iti imajut -je-
      napr. blagodar-i-ti ~ blagodar-je-ny, ljub-i-ti ~ ljub-je-ny

    • Mekčenije iz cie, sie, zie na če, še, že i palatizacija iz cju, sju, zju na ču, šu, žu.
      napr. prositi ~ prošu (ot prosju), prošučy (ot prosjučy), ...

    • Glagoly s inifinitivom bez samoglasnika v zakončeniji (napr. mož-ti) koristjut v L-participiji prošlego vremene povratnu palatizaciju (ž->g, š->h) i v drugih prošlih formah nestale -e-.
      napr. mož-ti, mož-u, mož-eš, ..., mog-l, mož-e-h, mož-e-še, ...

    zakončenija sučnego i prošlego vremene

    Glagoly 1ej klassy imajut tv'rde (-e-) zakončenija v sučnem vremeni:

    -u           -eme          -evie 

    -eš          -ete          -eta  
    -e           -ut           -ete  
    -у           -еме          -евіе 
    -еш          -ете          -ета  
    -е           -ут           -ете  



    Glagoly 2ej klassy imajut mekke (-i-) zakončenija v sučnem vremeni:

    -ju (-im)    -ime          -ivie 

    -iš          -ite          -ita  
    -i           -jut (-it)    -ite  
    -ю  (-им)    -име          -ивіе 
    -иш          -ите          -ита  
    -и           -ют  (-ит)    -ите
     


    Jest samo jedno univerzalno zakončenije v prošlem vremeni vsim glagolom rovno 1ej i 2ej klassy:

    -*h          -*hom         -*hova 

    -*še         -*ste         -*sta  
    -*še         -*hu          -*ste  
    L-participij:-*l, -*la, -*lo, -*li
    -*х          -*хом         -*хова 
    -*ш
    е         -*сте         -*ста  
    -*ше         -*ху          -*сте
     
    Л/партиципиј:-*л, -*ла, -*ло, -*ли
    * jest samoglasny iz zakončenija infinitivu. Napr. vid-ie-ti -> vid-ie-h, ..., diel-a-ti -> diel-a-še, itd.

    Ako li jest infinitiv bez samoglasnego (napr. mož-ti), povratno palatizujeme jego L-participij (mož-ti -> mog-l) i do prošlih forem pridavajeme -e- (mož-e-h, mož-e-še, ...)


    primiery glagolov

    pisati (suč. kmen piš-), pišu, pišeš, piše, pišeme, pišete, pišut, ..., pisal, pisah, pisaše, ...
    prositi
    (suč. kmen pros-), prošu=prosim, prosiš, prosi, prosime, prosite, prošut=prosit, ..., prosil, prosih, prosiše, ...
    tegnuti
    (suč. kmen tegn-), tegnu, tegneš, tegne, tegneme, tegnete, tegnut, ..., tegnul, tegnuh, tegnuše, ...
    diekovati
    (suč. kmen diekuj-), diekuju, diekuješ, diekuje, diekujeme, diekujete, diekujut, ..., diekoval, diekovah, diekovaše, ...


    Glagol 1ej klassy   DIELATI, DIELANIJE (tv'rdy -EŠ vzor, d‘lžejši prez. kmen)  
                                                                                   

                        infinitiv           diel-ati                               
                        imperativ           dielaj!, -me!, -te!                    
                        part. a. suč.       dielaj-uč-y, -a, -e (dielajuč)         
                        part. p. suč.       dielaj-em-y, -a, -e                    
                        part. a. proš.      diel-avš-i, -a, -e  (dielav)           
                        part. p. proš.      diel-an-y, -a, -e                      
                        s u š t e   v r e m e                                      
                        singular            plural              dual               
    1. lico             dielaj-u            dielaj-eme          dielaj-evie        
    2.
    lico             dielaj-eš           dielaj-ete          dielaj-eta         
    3.
    lico             dielaj-e            dielaj-ut           dielaj-ete         
                        p r o š l e   v r e m e                                    
                        singular            plural              dual               
    1.
    lico             diel-ah             diel-ahom           diel-ahova         
    2.
    lico             diel-aše            diel-aste           diel-asta          
    3.
    lico             diel-aše            diel-ahu            diel-aste          
                        L-participij        diel-al, -ala, -alo, -ali, ale         


    Glagol 1ej klassy   PISATI, PISANIJE    (tv'rdy -EŠ vzor, mekky prez. kmen)    
                                                                                   

                        infinitiv           pis-ati                                
                        imperativ           piš!, -me!, -te!                       
                        part. a. suč.       piš-uč-y, -a, -e    (pišuč)            
                        part. p. suč.       piš-em-y, -a, -e                       
                        part. a. proš.      pis-avš-i, -a, -e   (pisav)            
                        part. p. proš.      pis-an-y, -a, -e                       
                        s u š t e   v r e m e                                      
                        singular            plural              dual               
    1.
    lico             piš-u               piš-eme             piš-evie           
    2.
    lico             piš-eš              piš-ete             piš-eta            
    3.
    lico             piš-e               piš-ut              piš-ete            
                        p r o š l e   v r e m e                                    
                        singular            plural              dual               
    1.
    lico             pis-ah              pis-ahom            pis-ahova          
    2.
    lico             pis-aše             pis-aste            pis-asta           
    3.
    lico             pis-aše, pis-a      pis-ahu             pis-aste           
                        L-participij        pis-al, -ala, -alo, -ali, ale          


    Glagol 2ej klassy   SLYŠETI, SLYŠENIJE   (mekky -IŠ vzor, palatizacija)        
                                                                                   

                        infinitiv           slyš-eti                               
                        imperativ           slyš!, -me!, -te!                      
                        part. a. suč.       slyš-uč-y, -a, -e   (slyšuč)           
                        part. p. suč.       slyš-im-y, -a, -e                      
                        part. a. proš.      slyš-evš-i, -a, -e  (slyšev)           
                        part. p. proš.      slyš-en-y, -a, -e                      
                        s u š t e   v r e m e                                      
                        singular            plural              dual               
    1.
    lico             slyš-u, slyš-im     slyš-ime            slyš-ivie          
    2.
    lico             slyš-iš             slyš-ite            slyš-ita           
    3.
    lico             slyš-i              slyš-ut, slyš-it    slyš-ite           
                        p r o š l e   v r e m e                                    
                        singular            plural              dual               
    1.
    lico             slyš-eh             slyš-ehom           slyš-ehova         
    2.
    lico             slyš-eše            slyš-este           slyš-esta          
    3.
    lico             slyš-eše, slyš-e    slyš-ehu            slyš-este          
                        L-participij        slyš-el, -ela, -elo, ali, -ale         


    Glagol 2ej klassy   VARITI, VARIENIJE    (mekky -IŠ vzor, bez palatizacije)    
                                                                                   

                        infinitiv           var-iti                                
                        imperativ           var!, -me!, -te!                       
                        part. a. suč.       var-juč-y, -a, -e   (varjuč)           
                        part. p. suč.       var-im-y, -a, -e                       
                        part. a. proš.      var-ivš-i, -a, -e   (variv)            
                        part. p. proš.      var-ien-y, -a, -e   (-iti -> -ieny)    
                        s u š t e   v r e m e                                      
                        singular            plural              dual               
    1.
    lico             var-ju, var-im      var-ime             var-ivie           
    2.
    lico             var-iš              var-ite             var-ita            
    3.
    lico             var-i               var-jut, var-it     var-ite            
                        p r o š l e   v r e m e                                    
                        singular            plural              dual               
    1.
    lico             var-ih              var-ihom            var-ihova          
    2.
    lico             var-iše             var-iste            var-ista           
    3.
    lico             var-iše             var-ihu             var-iste           
                        L-participij        var-il, -ila, -ilo, -ili, -ile         


    glagolny imenik

    Jest tvorieny ot prošlego pasivnego participija pomočij zakončenija -nije, -tije.
    napr. dielati ~ dielany ~ dielanije
    , piti ~ pity ~ pitije


    participijni prislovniki

    Sušti participijny prislovnik jest -uč, prošly jest -*v za vsi rody i čisla.
    napr. dielaj-uč, diel-av:

    On pišuč svoje pismo je slyšel svojego prijatelja. = On (v vremeni kogda je pisal svoje pismo) je slyšel svojego prijatelja.

    On napisav svoje pismo je slyšel svojego prijatelja. = On (posle vremene kogda je napisal svoje pismo) je slyšel svojego prijatelja.


    neredni glagoly byti, jasti, iti


    Glagol byti jest jediny glagol imajuči proste buduče vreme i kondicional.
    Tablica s jego konjugacijej jest tu: Neredni glagoly byti, iti , jasti.


    pregled glagolnih vremen

    6 glagolnih vremen:                                                            
                                                                                   
    buduče vreme:       az budu dielati     ty budeš dielati    on bude dielati    
    pred‘buduče vreme:  az budu dielal      ty budeš dielal     on bude dielal     
                                                                                   
    sučne vreme:        az dielaju          ty dielaješ         on dielaje         
    pred‘sučne vreme:   az jesm dielal      ty jesi dielal      on jest dielal     
                                                                                   
    prošle vreme:       az dielah           ty dielaša          on dielaše         
    pred‘prošle vreme:  az bieh dielal      ty bieša dielal     on bieše dielal    

    sučne+predsučne:
    Blagodarime, že jeste razdielili otpad. 
                              (po vremeni, kogda jesme razdielivali, dostavajeme glagodarienije)

    prošle+predprošle:
    Blagodarihom, že bieste razdielili otpad.                   
    (po vremeni, kogda jesme razdielivali, jesme dostali glagodarienije)

    budušte+predbudušte:
    Budeme blagodariti, že budete razdielili otpad.       
    (po vremeni, kogda budeme razdielivati, budeme dostavati glagodarienije)


    imperativ

    Imperativ jest tvorieny iz sučnego korene. Imperativ takože imaje zakončenija sučnego plurala i duala 1-ego i 2-ego lica
    -!  -me!  -te!  -vie!  -ta! .

    napr. dielati, dielaj-eš -> dielaj! dielajte!, ...  variti, var-iš -> var! varte!, ...   slyšeti, slyš-iš -> slyš!, slyšte!, ...

    1. Imajut li glagoly zakončenije sučnego korene na -d,-t,-n,-l, treba jego mekčiti do -dj,-tj,-nj,-lj.

      napr.
      zvoniti, zvon-iš -> zvonj!, zvonjte!, ...


    2. Imajutli glagoly zakončenije na dva ili vyše soglasnikov, pridavajeme -i- medžu sučny koren i zakončenija.

      napr. dvignuti, dvign-eš  -> dvign-i!, dvign-ite!, ...   gybnuti, gybn-eš  -> gybn-i!, gybn-ite!, ...  


    kondicijonal

    az dielal byh, ty dielal bys, on dielal by, ...


    konjunktiv

    da pišeš!, da pišeme!, ...


    supinum

    Dobro jest mi Vas slyšeti. Hoču tebie loviti rybu.



    passivum

    1. bieh byl nesen
    2. bieh nesen
    3.  jesm byl nesen
    4. jesm nesen
    5. budu byl nesen
    6. budu nesen

    dov'ršeni i nedov'ršeni glagoly


    Jako v vsih slovienskih jazykah i Novoslovienskij jazyk imaje systemu glagolnih vidov (perfectivum, imperfectivum). Na žalkost v modernih slovienskih jazykah (napr. južni protiv severnim) sut veliki rozliky tutej systemy, koježe dielajut veliki neporozumienija. Da by jesme ne imali ovi komplikacije, Novoslovienskij jazyk imaje samo 5 prostih zakonov:
    1. Vsi glagoly (s prefixom i bez prefixa) imajut li izkončenije -vati s prezentnim kmenom -vaj (-vaju, -vaješ, -vaje, -vajeme, -vajete, -vajut, ...), sut samo nedov'ršeni.
      napr. vojevati, vojevaju, vojevaješ, ...

    2. Vsi glagoly (s prefixom i bez prefixa) imajut li is‘končenije -nuti s prezentnim kmenom -n (-nu, -neš, -ne, -neme, nete, -nut, ...), sut samo dov'ršeni.
      napr. gibnuti, gibnu, gibneš, ...

    3. Vsi ostalni glagoly bez prefixa sut nedov'ršeni.
      napr. pisati, pišu, pišeš, ...

    4. Vsi ostalni glagoly s prefixom sut dov'ršeni.
      napr. napisati, napišu, napišeš, ...

    5. Dov‘ršeni glagoli ne imajut sučne vreme,  no samo buduče vreme s rovnim značenijem jako značenije budučih vremen s pomagajučim glagolom budu, budeš, bude, ...
      napr. "ty napišeš" imaje rovne značenije jako "ty budeš napisati".
    Novosloviensky jezyk ještie imaje tri specialni pomagajuči prefixy: Prefix vaz- (počatek diejanija), prefix na- (jedno dov‘ršene diejanije) i prefix iz- (konec diejanija).
    napr. vazljubiti (počatek ljubienija, posle ktorego človiek načaše ljubiti), napisati (niešto jedin raz pisati), izmieriti (konec mieranija, posle ktorego človiek imaje niešto izmierene)

    Jako dov‘ršujuči prefixy se možut brati vsi novoslovienski predlogy (napr. na, pod, do, bez, ot, ...), ktori nesut s seboj značenije rovne s predlogom.
    napr. napisati = pisati na niešto, podkopati = kopati pod niešto, otbiežati = biežati ot niečego, ...



    p'lny i kratky tvar glagolnih vremen


    Zapadni i izhodni Slovieni koristiut izv‘ršeni glagoly za budušte vreme (napr. ty napišeš, my napišeme, ...). Problema je v tom, že vsi južnoslovienski izv‘ršeni glagoly ne sut v budučem vremeni.

    Podobna problema razumienija meždu različnimi slovinenskimi jazykami jest v predbudučem vremeni (napr. ty jesi pisal, oni sut pisali, ...). Zapadni Slovieni ne pišut glagol byti v 3. licu (napr. on psal) i izhodni Slovieni jego ne pišut nikdie (napr. ты писал, они писали, ...). Samo južni Slovieni pišut pomagajuči glagol byti v vsih licah.

    Novosloviensky jezyk jest jazykom univerzalnim i treba jemu imati p‘lni formy glagolnih vremen. No ako li človiek govori na Sloviena iz naroda, kojže zna i koristi kratki formy, može takože tute kratki formy koristiti v svojej novoslovienskej reči. Např. na Rusa ili Čeha ne jest treba govoriti ty budeš napisati, i može se kazati samo ty napišeš. Ili na H‘rvata se nemože kazati on pisal, no treba jest p‘lno govoriti on jest pisal ili on je pisal.

    Podobna jest problema kontrakcije medžuvokalnej joty (dielaješ, dielajeme, ...). Mnogi moderni jazyky ju transformirajut na prosty vokal (napr.
    dielaš, dielame, ...), no ova kontrakcija ne jest rovna v vsih licah (napr. 3. lico mn. dielajut ne jest transformirane i jotu imaje). Po ovej pričinie jest lučše d'ržeti p'lni originalni formy iz staroslovienskego jazyka.

    Subpages (1): glagoly iti, jasti, byti