Naše selo

(iz fora na adresie http://slavlang.ning.com, inspirovane textom ot Mary Russel Mitford, kniga Our Village 1824)

Naše selo.
(latinske pravopisanie)

Iz vsih možnih idealnih miest, v ktorih žijut ljudi, najbolie ljubju male selo, daleko ot šumnego grada, s jego maloj občinoj. Ono ne imaje prep‘lnieni bloky, samo male d‘rvene budniky. Jest to proste i slične miesto za života, s žitieljami, ktorih lica sut rovno znajemi jako cviety v našem sadu. To jest zatvorieny sviet s nemnogo ljudimi, blizko s‘jednienimi jako mravky v mravkovej kupie, pčely v pčelniku, ovcy v ovcej štalie, monahi v monastiru ili morjaki na korabu, gdie vsej znaje vsego i vse jest znane ot vsego, gdie vsej se interesuje v vsim i vsej može imati nadeju, že niekto se v niem interesuje.

Jako drago by bylo zanoriti se v to s‘rdečne čuvstvo ljubienija i neznamih potreb, s‘brati se i byti kolegy s tiemi vsimi jedinstvenimi ljudimi okolo nas! Tako, že my budeme znati i ljubiti vsi zakuty i povraty tenkih ulic i s‘lncem pokryti poljany, črez ktori budeme hoditi vsej den ot jutra do večera. Mala socialna grupa, jiže jest selska obština, jest to, čemu poezia i proza blagodari najbolie. Ide tamo uzka droga, iže v lepem teplem dni prehodi veliku široku drogu p‘lnu aut i tirov. Ne hočete li putovati s mnoj, dragy čitatelji? Put ne bude d‘lga. My budeme putovati ot počatku doliny i ottamo ideme nagoru.


Наше село.
(kyrillske pravopisanije)

Из всих можних идеалних міест, в кторих жијут људи, најболіе љубю мале село, далеко от шумнего града, с јего малој обчиној. Оно не имаје препълніени блокы, само мале дървене будники. Јест то просте и сличне мѣсто за живота, с житѣльами, кторих лица сут ровно знајеми јако цвѣты в нашем саду. То јест затворѣны свѣт с немного людими, близко съједнѣними јако мравки в мравковеј купѣ, пчелы в пчелнику, овцы в овцеј шталѣ, монахи в монастиру или морьаки на корабу, гдѣ всеј знаје всего и все јест знане от всего, гдѣ всеј се интересује в всим и всеј може имати надею, же нѣкто се в нѣм интересује.

Јако драго бы было занорити се в то сърдечне чувство люубѣнија и незнамих потреб, събрати се и быти колегы с тѣми всими јединственими людими около нас! Тако, же мы будеме знати и любити вси закуты и повраты тенких улиц и сълнцем покрыти пољаны, чрез ктори будеме ходити всеј ден от ютра до вечера. Мала социална група,  јиже јест селска община, јест то, чему поезија и проза благодари најболѣ. Иде тамо узка дрога, иже в лепем теплем дни преходи велику широку дрогу пълну автъ и тиров. Не хочете ли путовати с мној, драгы читательи? Пут не буде дълга. Мы будеме путовати от початку долины и оттамо идеме нагору.