(выбране и ократѣне јест из житија сватегѡ Константина Философа)

Растислав моравскы кньаз послаше к цесару Михаилу глаголије:
Люудим нашим поганства се ѡтвргашим и по христіјански се закона држучим учительа не имаме такего, иже бы нам в свой јазык историю віеры христіанскей съказал.

Такѡ пошли нам владыко епископа и учутельа такего, бо ѡт вас на вси страны добриј закон изходи.

Цесар събраше събор и призваше Константина Философа, рекаше јему: «Философе, нам потреба єст тамѡ тебѣ ити.»

Ѡтъвѣтише јему Философ: «С радостиј иду тамѡ, ако ли имают буквы в јазык свој.»

Ѡтъвѣтише јему цесар: «не имают, но аще ли ты хочеш, може то тебѣ Бог дати.»

Идеше потом Философ на молитву, сложил јест писмена и начаше писати: «Изкона бѣ Слово, и Слово бѣ у Бога, и Бог бѣ то Слово ...»

(vybrane i okratiene jest iz žitija svatego Konstantina Filosofa)

Rastislav moravsky knjaz poslaše k cesaru Mihailu glagolije:
Ljudim našim poganstva se otvrgašim i po hristijanski se zakona držučim učitelja ne imame takego, jiže by nam v svoj jazyk istoriju viery hristianskej s‘kazal.

Tako pošli nam vladyko episkopa i učitelja takego, bo ot vas na vsi strany dobry zakon izhodi.

Cesar s‘braše s‘bor i prizvaše Konstantina Filosofa, rekaše jemu: „Filosofe, nam potreba jest tamo tebie iti.“

Ot‘vietiše jemu Filosof: „S radostij idu tamo, ako li imajut bukvy v jazyk svoj.“

Ot‘vietiše jemu cesar: „Ne imajut, no ašte li ty hočeš, može to tebie Bog dati.“

Ideše potom Filosof na molitvu, složil jest pismena i načaše pisati: „Izkona bie Slovo, i Slovo bie u Boga, i Bog bie to Slovo ...“