(выбране и ократѣне јест из житија сватегѡ Константина Философа) Растислав моравскы кньаз послаше к цесару Михаилу глаголије: Люудим нашим поганства се ѡтвргашим и по христіјански се закона држучим учительа не имаме такего, иже бы нам в свой јазык историю віеры христіанскей съказал. Такѡ пошли нам владыко епископа и учутельа такего, бо ѡт вас на вси страны добриј закон изходи. Цесар събраше събор и призваше Константина Философа, рекаше јему: «Философе, нам потреба єст тамѡ тебѣ ити.» Ѡтъвѣтише јему Философ: «С радостиј иду тамѡ, ако ли имают буквы в јазык свој.» Ѡтъвѣтише јему цесар: «не имают, но аще ли ты хочеш, може то тебѣ Бог дати.» Идеше потом Философ на молитву, сложил јест писмена и начаше писати: «Изкона бѣ Слово, и Слово бѣ у Бога, и Бог бѣ то Слово ...» | (vybrane i okratiene jest iz žitija svatego Konstantina Filosofa) Rastislav moravsky knjaz poslaše k cesaru Mihailu glagolije: Ljudim našim poganstva se otvrgašim i po hristijanski se zakona držučim učitelja ne imame takego, jiže by nam v svoj jazyk istoriju viery hristianskej s‘kazal. Tako pošli nam vladyko episkopa i učitelja takego, bo ot vas na vsi strany dobry zakon izhodi. Cesar s‘braše s‘bor i prizvaše Konstantina Filosofa, rekaše jemu: „Filosofe, nam potreba jest tamo tebie iti.“ Ot‘vietiše jemu Filosof: „S radostij idu tamo, ako li imajut bukvy v jazyk svoj.“ Ot‘vietiše jemu cesar: „Ne imajut, no ašte li ty hočeš, može to tebie Bog dati.“ Ideše potom Filosof na molitvu, složil jest pismena i načaše pisati: „Izkona bie Slovo, i Slovo bie u Boga, i Bog bie to Slovo ...“ |